Mozak odlučuje da li se gojimo ili slabimo - naučna studija

Decenijama unazad lekari, pozitivni sveznalci i gurui savremenog života uče nas da je sve u našoj glavi. Da li je to zaista tako? Izgleda i da jeste i da nije. Ako verujete da jeste, niste u pravu. Gojenje i slabljenje nisu posledica naše volje. Ako verujete da nije sve posledica naše glave t.j. naših misli, objavljena je prva naučna studija koja objašnjava kako mozak, bez naše volje, reguliše da li se gojimo ili slabimo.

Ukoliko želite da sami pročitate objašnjenje naučne studije,možete pročitati na ovom linku. Svi detalji naučne studije nalaze se ovde.

Kratko objašnjenje studije

U mozgu postoji prekidač koji reguliše da li nakon jela pojačano trošimo masti koje smo jeli, a u slučaju da gladujemo, isti prekidač tera naše telo da smanjuje trošenje energije i pojačava skladištenje masti.

Kako funkcioniše skladištenje i potrošnja masti pod kontrolom mozga

U našem telu postoje dva tipa masnih ćelija. Braon i bele. Braon masne ćelije sagorevaju masti. Bele masne ćelije skladište masti. Nakon jela mozak oseća povećano prisustvo insulina i daje signal braon masnim ćelijama da pojačano sagorevaju masti. Osim signala braon ćelijama, možak šalje signal i belim ćelijama navodeći ih da neke od njih počnu transformaciju u braon ćelije - što je odlično za nas.

U slučaju gladovanja mehanizam je obrnut. Mozak šalje signal braon ćelijama da neke od njih počnu transformaciju u bele i istovremeno se smanjuje kalorijska potrošnja obziorom da braon ćelije znatno slabije sagorevaju masti - ovo očito nije dobro ukoliko smo gojazni.

Šta se dešava kod gojaznih ljudi

Kod gojaznih ljudi ovaj mehanizam ne funkcioniše. Stalno je uključen mod gladovanja, bez obzira da li smo jeli ili ne.

Šta raditi da bi se ovaj problem rešio

Naučnici koji su radili na naučnoj studiji za sada nemaju odgovor. Smatraju da će proći dosta vremena dok se ne nađe način da se ovaj poremećin mehanizam kod gojaznih ljudi vrati u funkciju.

Moje životno iskustvo i konstantno visok nivo insulina, bez obzira da li jedem keto hranu ili se zasipam šećerima, pokazuju da ova studija ima smisla. Kada jedem šećere, jutarnji insulin mi je oko 23uIU/ml. Na keto hrani, i ako znatno niži, 10uIU/ml, i dalje je jako visok i ukazuje na izuzetno jaku hiperinsulinemiju i insulinsku rezistenciju. Sa konstantno visokim nivoom insulina moj mozak verovatno prestaje da reaguje i mod gladovanja biva stalno uključen. Verujem da gladovanje duže od 24 sata, u pravilnim razmacima može pomoći da se ovaj problem prebrodi. Ukoliko nađem rešenje, pisaću.