Koju hranu smem da jedem na keto dijeti

Na keto dijeti je bitno koji izvor energije unosimo hranom, a ne koju hranu smemo ili ne smemo da jedemo.

Tri izvora energije koji se nalaze u hrani su:

  • Ugljeni hidrati (šećeri)
  • Masti
  • Proteini

slanina-01.png

Zašto izbegavam da kažem koje namirnice se smeju jesti na keto dijeti?

  • Za uspešnu keto ishranu potrebno je razumevanje kako izvori energije (ugljeni hidrati, masti, proteini) utiču na telo.
  • Ukoliko ne razumemo kako ugljeni hidrati loše utiču na  naša tela i zašto su masti dobre, poželjne i bitne, verovatno nikada nećemo napraviti ozbiljnu promenu u našim životima. Bez razumevanja nema istinske promene.
  • Na Internetu je velika zbrka oko keto informacija. Ukoliko ne znamo koliko ugljenih hidrata ima hrana koju jedemo, a slepo pratimo recepte, savete i objašnjenja, verovatno ćemo jesti hranu punu ugljenih hidrata i sa malo masti. 

Zašto se na keto dijeti izbegavaju ugljeni hidrati?

  • Ugljeni hidrati podižu nivo insulina i to je dobro ukoliko smo zdravi i vitki. Ipak, kod gojaznih ljudi najčešće je nivo insulina podignut mnogo iznad normale (Hiperinsulinemija), a visok nivo insulina blokira razlaganje masti iz sala i podstiče njihovo skladištenje.
  • Ljudsko telo poseduje sposobnost da samo proizvodi ugljene hidrate čak i kada ih ne jedemo uopšte. 
  • Visok insulin pravi i druge probleme kao što su policistični jajnici, insulinska rezistencija (otpornost ćelija da upijaju glukozu), a otpornost ćelija na insulin prouzrokuje dijabetis tipa 2 i Alchajmer - poznat kao dijabetis tipa 3.

Tekstovi koji mogu pomoći da se bolje razume keto dijeta 

Napomene:

Ugljeni hidrati su šećeri. Da, svi šećeri uključujući i alkohol i vlakna. Povrće (pasulj, krompir, pirinač, ...), voće, sokovi, brašno, svi tipovi žitarica ... svi su prepuni šećera (ugljenih hidrata).

Masti i proteini, osim što su izvori energije, istovremeno su i gradivni elementi svakog živog organizma. Da su masti izvor energije, svima je poznato, dok za proteine to baš i nije. Proteini (amino kiseline), u količini većoj nego što nam je dnevna potreba, u telu, kroz proces glukoneogeneze se konvertuju u ugljene hidrate i na taj način postaju izvor energije.