Keto dijeta i vlakna - da, ne, koliko i kada
Poslednjih godina ideja da je velika količina vlakana svakodnevno potrebna postala je neverovatno popularna. Brojne su studije koje pokazuju fantastične rezultate pri povećanju unosa. Ono što zagovornicima vlakana i kvazi zdravog života na ugljenim hidratima (ne i naučnicima) promiče je činjenica da naša tela ne koriste vlakna kao hranu. Vlakna koriste bakterije koje se nalaze u našim crevima, a šta se dešava sa viškom vlakana objasniću kasnije u teksu.
Šta su vlakna?
Vlakna su nesvarljivi deo biljaka koje se koriste u ishrani - ovo je najjednostavnije objašnjenje. Podela vlakana je prilično kompleksna pa neću ulaziti u tu tematiku. Zbog složene podele česti su slučajevi zloupotrebe od strane proizvođača namirnica ne bi li prikrili pravu količinu ugljenih hidrata i zavarali potrošače.
Ono što je bitno za ovu temu je činjenica da bakterije u našim crevima koriste vlakna za ishranu, a kao nusproizvod izlučuju masti kratkog lanca koje su neophodne za ishranu ćelija koje čine zid ljudskog creva.
Obzirom da je fokus na vlaknima novijeg datuma, verovatno će proteći decenije pre nego što budu dostupne kvalitetne naučne studije koje dokazuju značaj povećanog unosa vlakana u ishrani, a kako im se sada pripisuje. Keto zajednica nema jedinstven stav o ovoj temi. Neki naučnici su zagovornici povećanog unosa vlakana, neki smatraju da tema nije toliko bitna. Argument da nije bitna svodi se na ideju da naši preci sigurno nisu pasli travi niti su jeli voće i povrće tokom cele godine.
Detalje o tome kako na keto dijeti telo proizvodi masti kratkog lanca koje su potrebne crevnim ćelijama objašnjava jedan od vodećih naučinka koji proučava efekte keto dijete na ljudski organizam - Džef Volek.
Argumente protiv forsiranja voća i povrća u ishrani, a koji je čest u Paleo i Vegan zajednicama možete pogledati na ovom video snimku. Kristina Wariner je arheolog čija je specijalnost zdravlje i ishrana naših predaka. Obratite pažnju da i ako naslov i tema deluju protiv Paleo (Keto) ishrane, ustvari nije baš tako. Video je odličan izvor informacija i demaskira veliki broj veganskih argumenata o kvazi zdravoj ishrani koju propagiraju.
Šta se dešava sa viškom vlakana koje unesemo?
Da ne bude zabune, vlakna su korisna i bitna. Da li je povećan unos vlakana koristan za većinu populacije pokazaće vreme. Bakterije jedu vlakna i kao proizvod bakterijskog metabolizma proizvode masti kratkog lanca koji služi ljudskim ćelijama creva kao hrana. Ukoliko jedemo više vlakana nego što nam je potrebno, višak vlakana koja bakterije ne razgrade biva razložen i korišćen kao izvor glukoze. Pri povećanom, nepotrebnom unosu vlakana povećavamo količinu glukoze, a samim tim i insulina u telu. Argument da se vlakna sporo razlažu i upijaju je za ljude sa metaboličkim sindromom (insulinska rezistencija, hiperinsulinemija) nebitan jer u svakom slučaju povećava količinu unetih šećera, a time i svih negativnih efekata koje ugljeni hidrati kod gojaznih ljudi i dijabetičara imaju na telo i metabolizam.
